Oralna hirurgija

Oralna hirurgija je oblast stomatologije koja se bavi hirurškim zahvatima u usnoj duplji i vilicama. Ove intervencije se najčešće primenjuju kada druge, manje invazivne metode ne mogu da reše problem.

Hirurški zahvati u usnoj duplji nisu retki – iako kod mnogih pacijenata izazivaju zabrinutost, većina procedura je rutinska, izvodi se u lokalnoj anesteziji i uz odgovarajuću pripremu i postoperativnu negu prolazi bez komplikacija.

Kada je potrebna oralna hirurgija?

Neki od najčešćih razloga zbog kojih se pacijent upućuje na oralno-hirurški zahvat uključuju:

• Vađenje zuba: Intervencija kojoj se pristupa tek kada niti jednom dostupnom stomatološkom intervencijom zub nije moguće očuvati ili kada njegovo zadržavanje može predstavljati rizik po zdravlje pacijenta. Takođe, neretko, u sklopu pripreme pacijenata za ortodonciju.

• Hirurško vađenje zuba: Ako zub nije iznikao u potpunosti, ako je prelomljen ispod desni, kada su korenovi zakrivljeni, višestruki ili srasli sa okolnom kosti, ili u slučaju da je zub okružen gustom kosti koja otežava vađenje ili prethodni pokušaj klasičnog vađenja nije bio uspešan vađenje zahteva hirurški pristup.

• Vađenje impaktiranih i poluimpaktiranih zuba: Zubi koji nisu iznikli u potpunosti (najčešće umnjaci) ili su izrasli pod lošim uglom mogu izazvati bol, infekcije, oštećenje susednih zuba ili ortodontske probleme. Hirurško vađenje je tada neophodno.

• Periapikalne lezije: Kada infekcija na vrhu korena zuba ne može da se reši klasičnim lečenjem kanala (endodoncijom), sprovodi se apikotomija – uklanjanje vrha korena i okolnog obolelog tkiva.

• Ciste i druge promene: Ciste u viličnoj kosti mogu rasti bez simptoma, ali dovesti do pomeranja zuba, gubitka zuba ili oštećenja kosti. Lečenje takvih patoloških promena je isključivo hirurški postupkom koji se zove cistektomija.

• Priprema za protetski ili implantološki rad: Nekada je, pre protetske ili implantološke terapije, neophodno uraditi dodatne intervencije: ukloniti smetajuće koštane izbočine (alveoplastika), korigovati oblik grebena, ugraditi dodatnu kost (augmentacija), podići sinusnu membranu (sinus lift) radi dobijanja dovoljne visine kosti za implantat.

• Frenulektomija: Preduga resica ispod jezika (jezični frenulum) ili iznad gornje usne može ometati govor, žvakanje ili položaj zuba, posebno kod dece – korekcija se vrši jednostavnom hirurškom procedurom.

Kako izgleda procedura?

Većina oralno-hirurških zahvata izvodi se u lokalnoj anesteziji i traje između 20 i 60 minuta, u zavisnosti od složenosti. Pacijent ne oseća bol, već samo pritisak tokom intervencije.

Nakon zahvata, dobija se detaljno uputstvo za oporavak – kako se neguje rana, koje lekove treba uzimati (najčešće antibiotik i analgetik), i šta izbegavati narednih dana (kao što su pušenje, fizički napor i konzumiranje tople hrane).

Da li postoji rizik?

Kao i kod svake hirurške intervencije, mogu postojati komplikacije – najčešće su to:

• Suva alveola (alveolitis) – češće kod pušača, javlja se 2–3 dana posle vađenja zuba uz intenzivan bol i neprijatan zadah
• Produženo krvarenje
• Infekcija rane
• Otok ili modrice
• Osetljivost nerava (u retkim slučajevima kod donjih umnjaka)

Rizici su svedeni na minimum uz savremene tehnike, dobru komunikaciju sa stomatologom, uz odgovarajuću pripremu i praćenje, većina intervencija prolazi brzo i bezbolno.

Cenovnik